Финале Европског првенства између Србије и Мађарске било је прави спектакл, утакмица у којој је сваки сегмент игре био испланиран и изведен с максималном прецизношћу. Србија је од самог старта наметнула свој ритам, дефанзиву и контролу темпа, показујући зрелост и искуство велике екипе.

Србија је постала првак Европе осми пут у историји, после осам година паузе, а трећи пут је дошла до тријумфа на Европском првенству у Београду.

У првој четвртини, иако напад још увек није био потпуно течан, одбрана предвођена Миланом Глушцем била је готово непроходна. Мађарска је тражила прилике са играчем више, али их је српска одбрана систематски неутралисала. Србија је успевала да реализује шансе када је имала бројчану предност у базену.

СРБИЈА 10:7 МАЂАРСКА

Друга четвртина наставила је у истом тону – тврда, равноправна борба, са више прекида, тајм-аута и искључења. Србија је понекад споро градила нападе, али је одбрана остала стабилна и дисциплинована, спречавајући Мађарску да лако долази до чистих шанси и контранапада.

Игра са играчем више била је успешна у неколико наврата, док је селектор Стевановић умео да на време подели инструкције и одржи концентрацију тима. Упркос повременом поравнању Мађарске, Србија је показала способност да контролише игру и да се врати у вођство када је било најпотребније.

Технолошке иновације