Finale Evropskog prvenstva između Srbije i Mađarske bilo je pravi spektakl, utakmica u kojoj je svaki segment igre bio isplaniran i izveden s maksimalnom preciznošću. Srbija je od samog starta nametnula svoj ritam, defanzivu i kontrolu tempa, pokazujući zrelost i iskustvo velike ekipe.

Srbija je postala prvak Evrope osmi put u istoriji, posle osam godina pauze, a treći put je došla do trijumfa na Evropskom prvenstvu u Beogradu.

U prvoj četvrtini, iako napad još uvek nije bio potpuno tečan, odbrana predvođena Milanom Glušcem bila je gotovo neprohodna. Mađarska je tražila prilike sa igračem više, ali ih je srpska odbrana sistematski neutralisala. Srbija je uspevala da realizuje šanse kada je imala brojčanu prednost u bazenu.

SRBIJA 10:7 MAĐARSKA

Druga četvrtina nastavila je u istom tonu – tvrda, ravnopravna borba, sa više prekida, tajm-auta i isključenja. Srbija je ponekad sporo gradila napade, ali je odbrana ostala stabilna i disciplinovana, sprečavajući Mađarsku da lako dolazi do čistih šansi i kontranapada.

Igra sa igračem više bila je uspešna u nekoliko navrata, dok je selektor Stevanović umeo da na vreme podeli instrukcije i održi koncentraciju tima. Uprkos povremenom poravnanju Mađarske, Srbija je pokazala sposobnost da kontroliše igru i da se vrati u vođstvo kada je bilo najpotrebnije.

Tehnološke inovacije